Koliko je zdravo izlaganje suncu?
Preterano izlaganje suncu može prouzrokovati rak kože, kao i prerano stvaranje bora i starenje kože. Međutim, u odgovarajućoj količini, sunčevi zraci mogu biti vrlo korisni za vaše zdravlje.
Važno je razumeti snagu sunčevih zraka. Većina nas je primetila kako je pri dnevnom svetlu i najjača električna sijalica bleda. Intenzitet svetlosti meri se luksima. Na primer, spoljno svetlo može dostići 3000 luksa tokom sunčanog dana, dok jako unutrašnje osvetljenje može dati samo 400 luksa, što je manje od 15% prirodne dnevne svetlosti.
Melatonin i dobar san
U poslednjih nekoliko godina ustanovljeno je da melatonin, prirodni telesni hormon, podstiče dobar san. Nivo melatonina u telu doseže vrhunac u detinjstvu, a onda tokom života polako opada. To može objasniti zašto deca spavaju bolje od odraslih. Telo pažljivo reguliše proizvodnju melatonina, a taj proces je uglavnom kontrolisan spoljnim ciklusom svetla i mraka. Optimalna proizvodnja melatonina događa se samo noću, u mraku. Pinealna žlezda, smeštena u središtu mozga, “sat” je koji pravovremeno reguliše ovaj proces.
Melatonin se ne skladišti u telu, pa nam je potrebno dovoljno melatonina svake večeri da bismo imali dobar san. Studije pokazuju da dnevno izlaganje prirodnom sunčevom svetlu podstiče otpuštanje melatonina. Veštačko svetlo je slaba zamena, a fabrički proizvedene tablete tog hormona nikada ne mogu dosegnuti učinak prirodno stvorenog hormona.
Većina nas više se ne budi u zoru, ne provodi dan izvan kuće i ne odlazi na spavanje kada padne mrak. Tako bivamo lišeni pravilne proizvodnje melatonina, jer je njegovo lučenje najjače sa zalaskom sunca i traje do 2:00 h posle ponoći. Nakon 2:00 h proizvodnja melatonina postepeno opada kako bi izlaskom sunca (oko 6h) dostigla minimalne vrednosti. Dakle, najidealnije je da odete na spavanje najkasnije do 22h i da se budite rano u zoru. Samo tada će se organizam zaista odmoriti i obnoviti. Ljudi koji ležu kasno, npr. u 0:00 ili 1:00 h, ostaju uskraćeni za melatonin.
Osim što poboljšava san, šta sunčeva svetlost još nudi?
Sunčevo svetlo delotvorno uništava mikrobe. Zato je važno sunčati i provetravati pokrivače, prekrivače i druge predmete koje često ne peremo i ne sterilišemo u mašini za pranje veša. Odgovarajuća količina sunčeve svetlosti daje koži zdrav sjaj i čini je glatkom i elastičnom. Srednje potamnela koža otpornija je od nesunčane kože na infekcije i opekotine od sunca. Sunčevo svetlo poboljšava raspoloženje kod mnogih ljudi jer proizvodi osećaj zadovoljstva.
Nemojte ostati predugo na suncu i zadobiti opekotine!
Povezano sa aktivnom vežbanjem, sunčevo svetlo je važan dodatak lečenju akutnih i hroničnih depresija. Ne zaboravite, ako ste tokom zimskih hladnih i turobnih meseci potišteni, pokušajte iskoristiti svaku mogućnost izlaganja sunčevim zracima. Osim toga, delovanjem sunčevog svetla na kožu telo je u stanju proizvesti vitamin D. Ovaj vitamin omogućava da se kalcijum iz creva upije u krv i iskoristi za izgradnju zdravih kostiju. On sprečava nastanak rahitisa kod dece i smanjuje mogućnost osteoporoze kod odraslih.
Sunčevo svetlo takođe pomaže:
jačanju imunološkog sistema
smanjenju bolova kod natečenih, artritičnih zglobova
olakšavanju određenih simptoma PMS-a (predmenstrualnog sindroma)
snižavanju nivoa holesterola u krvi
Kako se pravilno izlagati suncu i zaštititi kožu
Naravno, svima nam je poznato da je sunčeva svetlost glavni faktor rizika za rak kože, posebno kod osoba svetle puti. Oni su posebno osetljivi na negativno delovanje sunčevih zraka. Svi bismo trebali biti svesni činjenice da su opekotine od sunca izuzetno štetne za svakog čoveka. Svaka takva opekotina uništava zdravo, živo tkivo kože. Učestale opekotine uzrokuju nepovratnu štetu i mogu podstaknuti nastanak raka kože. Ako vam sve to ne zvuči dovoljno loše, višekratne opekotine kože, pa čak i višekratno duboko tamnjenje kože, postupno uništavaju njenu elastičnost i lojne žlezde, što dovodi do stvaranja bora i preranog starenja.
Umereno, postupno tamnjenje kože deluje poput zaštitnih naočara. Ali morate poznavati vlastitu toleranciju izlaganja sunčevom svetlu. Crvenokose i svetlopute osobe trebaju započeti sa svega pet minuta izlaganja suncu na dan. Osobe tamnije puti mogu krenuti sa 10 do 15 minuta dnevno. Optimalno vreme za većinu ljudi iznosi oko 30 minuta sunčanja što veće površine tela na dan.
Nemojte nikad, nikad izgoreti na suncu! Time podstičete razvoj malignog melanoma, najsmrtonosnijeg od svih oblika raka kože, kao i raka skvamoznih ćelija. Nosite zaštitnu odeću i naočare i redovno se mažite zaštitnom kremom. Posebno budite oprezni na snegu, moru i za vreme oblačnog vremena.
Ako se spremate na izlet ili godišnji odmor, pripremajte kožu postupnim izlaganjem suncu danima unapred. Nekoliko minuta sunčanja lica i ruku svakog dana proizvešće dovoljno vitamina D. Svako jutro otvorite prozore sunčevim zracima. Poboljšaće vam se i zdravlje i raspoloženje. Zapamtite da je veštačko svetlo jako slaba zamena za prirodni izvor. Provedite svakog dana malo vremena upijajući dnevno svetlo.
Ako se pržite i izgorite, ili nastojite pocrneti, budite oprezni! Izlažete se riziku da obolite od raka kože i oštetite elastičnost kože. Sa druge strane, malo potamnela koža je otpornija na opekotine od sunca i manje sklona infekcijama. Izađite na svež vazduh. Upijte malo sunca svakog dana, samo nemojte preterivati.
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.