Lekovi i legalna zloupotreba
Način na koji neki ljudi troše lekove ima jednako toliko smisla kao i čekićem ubijati paukove. Ali nije problem samo u lekovima koji se propisuju na recept. Uobičajeni lekovi koji se mogu kupiti i bez recepta mogu imati neugodne, čak i opasne nuspojave.
U Srbiji je 2022. godine popijeno više od 7 miliona kutija antidepresiva i lekova za smirenje. Ali uzmimo kao primer najobičniji Aspirin ili Andol. Mnogi ga ljudi gutaju na najmanji znak glavobolje, prehlade ili temperature. Amerikanci svaka dvadeset četiri sata konzumiraju 45 tona ovog leka. Ali, svake godine 10.000 Amerikanaca ozbiljno će se otrovati Aspirinom ili drugim proizvodom istog sastava.
Štaviše, poznato je da Aspirin podstiče pojavu čira na želucu. Reveov sindrom, bolest dečje dobi koja je neretko čak i smrtonosna, takođe se povezuje sa upotrebom Aspirina kod dece. Kod starijih osoba taj tako uobičajen lek može podstaknuti hemoragični moždani udar.
Paracetamol i ibuprofen takođe se vrlo često koriste protiv bolova, ali i oni mogu dovesti do ne baš tako bezazlenih posledica – do promena na koži, a u krajnjim slučajevima i do oštećenja jetre ili bubrega. Mnogi ljudi misle da su lekovi koji se mogu kupiti bez recepta sigurni za upotrebu i da ih ne prate nikakve nuspojave.
NIJEDAN LEK NIJE POTPUNO BEZOPASAN. Na primer, istraživanja su otkrila da paracetamol (Panadon, Lupocet) i ibuprofen, ako se uzimaju redovno duže vreme, mogu udvostručiti rizik od raka bubrega i utrostručiti rizik od oštećenja bubrega.
Ali zar lekovi na recept nisu bezopasni ako se pridržavamo uputstava?
U svetu medicine gotovo se svakodnevno otkrivaju novi i delotvorniji lekovi i stavljaju u prodaju, dok se stari poboljšavaju i oplemenjuju. Ali još uvek nije stvoren savršeni lek – onaj koji bi obavio svoj posao bez ikakvih štetnih nuspojava.
Uzmimo kao primer lekove za snižavanje krvnog pritisaka. Oni spadaju među najprodavanije lekove koji se daju na recept i vrlo su delotvorni. Nažalost, njihova je upotreba popraćena brojnim nuspojavama kao što su slabost, umor, pospanost, glavobolja, mentalna depresija, vrtoglavica, nadutost, znojenje, loše varenje, nestabilna emocionalna stanja, nejasan govor, povišenje nivoa holesterola u krvi i moguća impotencija.
Ljudi kojima su ovi lekovi potrebni često moraju isprobati više različitih vrsta antihipertenziva pre nego što ustanove koju dobro podnose. Time želim da kažem da nijedan lek nije potpuno bezopasan. Čak i antibiotici koji spašavaju živote donose potencijalne probleme kao što su mučnina, povraćanje, proliv i alergijske reakcije.
Zašto onda ljudi toliko željno piju lekove?
Iako većina najučestalijih bolesti današnjice vrlo dobro reaguje na mere povezane s promenom načina života (kao što su zdravija ishrana i redovno vežbanje), lekari koji savetuju svojim pacijentima primenu ovih načela često nailaze na otpor i negodovanje. Naime, ljudi žele brza, a ne prava rešenja. Ako njihov lekar ne prepiše željeni recept, pacijenti će često pronaći drugog lekara koji će im to učiniti.
Jedan lekar je izjavio da bi izgubio trećinu svojih pacijenata kada svojim pacijentima ne bi prepisivao Apaurin ili slične lekove. Ljudi su jednostavno postali zavisni od lekova. Mnogi ljudi veruju da je lekar loš ako im nije prepisao ništa od lekova.
Jednostavno rečeno, ljudi danas uglavnom žele da veruju da za njihov problem postoji čudotvoran lek ili magični napitak. Sa gotovo detinjom verom gutaju lekove od kojih očekuju da će im dati veći polet da će ih smiriti, regulisati im telesnu težinu i da će ih odbraniti od gotovo svake bolesti.
Koja je razumna upotreba lekova?
Osnovno je pravilo da čovek koristi lekove samo u posebnim, određenim stanjima i bolestima za koje se zna da druge, ‘lakše’ mere ne bi dovele do istih željenih rezultata. Postoji mnogo prirodnih metoda i biljnih lekova koji ne samo da su bezbedniji, nego su i efektniji i delotvorniji od sintetičkih tableta.
Šteta je, na primer, za lečenje prehlade koristiti topove kao što su antibiotici, kad je možete rešiti upotrebom blagih sredstava poput lopatice za ubijanje muva. Isto tako, ako ne možete da zaspite, topla kupka ili čaj od kamilice bolji su pomoćnici od tableta za spavanje. A ukoliko ne želite da spavate, dok vam se oči sklapaju, istuširajte se hladnom vodom ili prošetajte ubrzanim korakom po svežem vazduhu. Te mere su mnogo zdravije od različitih pilula ili šoljice kafe koja će vas održati budnim.
Na linku ispod, pogledajte našu ponudu biljnih preparata koji se već decenijama uspešno koriste kod različitih stanja.
Bol je upozorenje
Mnogi ljudi posežu za lekovima čim osete i najmanji bol. Ne shvatamo da je bol često znak upozorenja kojim nam telo signalizira da nešto nije u redu. Možda previše jedemo, pijemo, pušimo ili preuzimamo više obaveza nego što možemo podneti.
Kada bol utišavamo lekovima, zanemarujemo prave uzroke tog stanja umesto da promenimo ponašanje koje je do njega dovelo. Takav pristup može dovesti do ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.