Morski plodovi i druga strana medalje

Bez sumnje, morski plodovi spadaju u izuzetno cenjene specijalitete. Sadrže proteine, omega-3 masne kiseline, vitamin D, vitamin b12 i minerale poput selena, joda i cinka. Medjutim, zajedno sa hranljivim sastojcima i dobrobitima konzumiranja morskih plodova, dolaze i potencijalni rizici konzumiranja kontaminirane morske hrane.

Kao što smo pisali u jednom od predhodnih tekstova, hrana mora da bude ukusna ali i zdrava. Većina, uglavnom bira hranu samo po ukusu i izgledu.  Naravno da jelo koje jedemo treba da izgleda lepo i primamljivo ali na prvom mestu treba da bude zdravo i bezbedno. Uvek u ishrani treba težiti da što više zadovoljimo tri kriterijuma. Zdravo, ukusno i lepo aranžirano.

Ribe, mekušci i rakovi mogu dobiti patogene iz različitih izvora. Na primer, popularne školjke su prirodni čistači mora jer filtriraju vodu. One obavljaju ekološku funkciju sličnu ulozi lešinara medju pticama. Hrane se mrtvim morskim bićima i zbog toga su često zagadjeni širokim spektrom patogenih i toksičnih mikroorganizama. 

Kuvanjem se ubiju bakterije ali…

Mnogi će reći, kada dobro skuvamo morske plodove ubićemo i bakterije. Tačno je da odgovarajuće kuvanje ubija većinu patogena medjutim, za razliku od drugih namirnica kao sto je meso živine koje se obično potpuno skuva ili ispeče, morski plodovi se često konzumiraju sirovi ili pripremljeni na način koji ne ubija organizme. Zato Japan ima jednu od najviših stopa trovanja  hranom, jer jedu sirove morske plodove.  Oko 70% trovanja u Japanu, uzrokovano je morskom hranom.

Čak i kada se skuvaju i termički obrade kako treba, postoji rizik od unakrsne kontaminacije. Unakrsna kontaminacije je na primer ako ste upotrebili isti nož ili dasku za sečenje sirovog mesa a zatim koristili i za povrće koje se neće kuvati. Takođe, ako ste stavili gotovo jelo u istu činiju u kojoj je bilo i pre spremanja, može doći do unakrsne kontaminacije.

Naravno to se moze desiti sa bilo kojim mesom, ne mora nužno da budu morski plodovi ali je sa morskim plodovima mnogo veća verovatnoća. Morski plodovi su su podložniji kvarenju i osetljiviji na bakterije nego druga hrana.

Rizik je mnogo veći

Morski plodovi mogu biti kontaminirani tokom rukovanja, obrade ili pripreme. Faktori koji doprinose mogu uključivati skladištenje i transport na neodgovarajućim temperaturama. Kontaminacija morskih plodova patogenima, se može desiti ako su područja za uzgoj kontaminirana kanalizacijom.

Školjke se hrane filtriranjem velikih količina morske vode i tokom ovog procesa mogu da akumuliraju i koncentrišu patogene mikroorganizme koji su prirodno prisutni u vodama kao što su vibrioni. Vibrioni su bakterije koje mogu da izazovu ozbiljne infekcije kod ljudi, posebno kod onih sa oslabljenim imunitetom ili hroničnim bolestima. U morskim plodovima se mogu pronaći hemikalije, metali, morski toksini i infektivni agensi.

Infektivni agensi povezani sa bolestima koje se prenose hranom uključuju bakterije, viruse i parazite, a bolesti izazvane ovim uzročnicima variraju od blagog gastroenteritisa (upale sluzokoze zeluca i tankog creva) do sindroma opasnih po zivot. Plodovi mora prenose virus hepatitisa A, „Vibrio cholerae“, mikroorganizam uzrocnik kolere, i mnogo drugih patogenih mikroorganizama. Jedan od cetiri slučaja trovanja hranom uzrokovan je unošenjem morskih plodova.

Kontrole ispravnosti

Kontrola ispravnosti vode i morske hrane je danas na većem nivou nego što je bila ranijih godina. Medjutim, izbijanja infekcija povezanih sa morskim plodovima, posebno infekcija Vibrio izazvana mekušcima, nastavlja da se dešava svake godine u Sjedinjenim Državama.

U Srbiji se trovanja  morskim plodovima ne dešavaju često jer se manje koriste u ishrani ali se zato dešavaju leti, kada ih ljudi češće konzumiraju na svojim putovanjima. Kod nas je živinsko meso, junetina i svinjetina zastupljenija u ishrani pa su trovanje i infekcije češće od tih namirnica.

Inače samo u Evropi , 23 miliona ljudi godišnje oboli od trovanja hranom, a gotovo 5.000 osoba od toga i umre. Stvarni broj je sigurno mnogo veći jer se lekaru ne obraća svako ko ima mučnine i smetnje prouzrokovane nekom lošom namirnicom. 

Ukusno ne znači zdravo i bezbedno

Čovek je u stanju da se uvredi i emotivno reaguje kada mu se ukaže na štetnost neke namirnice. Puno ljudi misli da je neka namirnica dobra za njihovo zdravlje samo zato što je ukusna i zato što uživaju dok je jedu. Zato stalno ponavljamo da hrana mora da bude zdrava i ukusna a ne samo ukusna. Na kraju krajeva, hrana može da bude  i zdrava i ukusna ali ne baš bezbedna kao štoje slučaj sa morskim plodovima.

Plodovi mora jesu ukusni i sadrže kao što smo rekli važne nutrijente ali ih mi možemo unositi iz drugih izvora. Sem toga, morski plodovi sadrze mnogo holesterola, proizvode mokracnu kiselinu i teški su za varenje. Zbog svih tih razloga, plodovi mora nisu baš dobri za nase zdravlje, uprkos mitu koji ih prati. 

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.