Akne i kožni problemi kod tinejdžera

Akne otežavaju život milionima adolescenata i odraslih a taj problem i dalje zbunjuje pedijatrijsku medicinu. Kožne bolesti retko ugrožavaju život, ali su ipak na visokom mestu bolesti koje izazivaju brigu roditelja, zbog emocionalnih i psiholoških posledica. 

Prvi problem medicinske prirode koji muči mnoge mlade majke je koža – pelenski osip. Uporni slučajevi, koji kod bebe izazivaju stalnu neugodnost i razdražljivost, mogu biti zaista frustrirajući. Majke, iz očaja, često kupuju razne pomade ili požure pedijatru kako bi izlečile ovaj jednostavan i vrlo čest problem. Ni jedno ni drugo nije neophodno, a oboje može biti i štetno za dete.

Jedna od prvih stvari s kojom se susreće dete kada prvi put dođe pedijatru nakon što je rođeno je tipično preterivanje sa lekovima. Gotovo svi lekari nepotrebno koriste neke lekove, većina ih koristi bez razmišljanja. Opasno preterivanje s lekovima je postalo pre pravilo nego izuzetak u američkoj medicinskoj praksi. Pelenski osip je jednostavan problem koji se može, i trebalo bi, rešavati ga jednostavnim merama.

Takav stav je, naravno, neprihvatljiv proizvođačima lekova i kozmetike, a takođe i pedijatrima. Pokažite im ružičastu,iziritiranu zadnjicu svog deteta i odmah će vam predložiti čitavu paletu raznih krema i pomada koje sadrže antibiotike, kortizon i hidrokortizon, čije su potencijalne štetne posledice zaista nešto oko čega bi se trebalo zabrinuti!

Delujte preventivno

Preventiva je ključ da izbegnete pelenski osip. Ne upotrebljavajte ni plastične ni gumene gaćice, niti pelene za jednokratnu upotrebu. Služite se pamučnim pelenama i pazite da su dobro isprane. Bebu pažljivo operite blagim sapunom i vodom nakon svake stolice i ostavljajte je što više na vazduhu, bez pelena.

Ako se osip pojavi uprkos ovim merama, i dalje jednako negujte bebu, ali joj zadnjicu naprašite običnim kukuruznim skrobom pre sledećeg presvlačenja. Ako ni time ne rešite problem, skrob zamenite nekom mašću na bazi cinkovog oksida ili Lassarovom pastom, što je takođe preparat na bazi cinka. Pažljivo pratite u kakvom su stanju pelene, i čim su mokre zamenite pelenu.

Ako uporno sledite ove mere, a osip ostaje uporan, možda postoji neki drugi problem koji zahteva medicinsko lečenje. Takvi slučajevi su retki. Jedan primer su osipi uzrokovani gljivičnom infekcijom (često izazvani antibioticima) koje će možda biti neophodno lečiti prepisanim mastima. Hrana, kao što je kravlje mleko ili veštačko mleko na bazi soje, su česti krivci.To je samo još jedan od bezbroj argumenata u korist dojenja.

Ono u velikoj meri smanjuje učestalost pelenskog osipa kao i drugih problema koji proizlaze iz alergija na hranu. Akne su na drugom kraju spektra kožnih bolesti koje muče decu i adolescente. Ta izobličavajuća bolest napada nebrojene tinejdžere, neku mlađu decu, i odrasle. Fizičko delovanje je prilično razjašnjeno, ali je medicina još uvek zbunjena pred njenim uzrocima. Na polju olakšavanja simptoma akni vrlo malo se napredovalo, još manje u njihovom lečenju onim, što je za mene, neprihvatljivo rizično.

Zašto se javljaju akne?

Akne su bolest lojnih žlezda koje su smeštene oko 30 mm ispod površine kože. One izlučuju loj poznatiji kao sebum koji podmazuje kosu, kožu i sprečava isušivanje kože, čime se stabiliziuje telesna temperatura. Sebum sadrži oko 50% triglicerida, odnosno obične masti. To je hrana za Corynebakteriju akni, bakteriju koja se nalazi u folikulima kose. Množenjem tih bakterija stvara se nusproizvod koji izaziva iritaciju folikula.

Proces je složen i njegove posledice su začepljenje pora, nakupljanje sebuma i razvoj bolesti od belih do crnih mitisera, preko gnojnih bubuljica. Na kraju se u oko 2% slučajeva, razviju ciste. Te ciste mogu ostaviti ožiljke, posebno ako se probijaju ili stiskaju, što širi infekciju. Uz akne je vezano puno priča. Mnogi misle da mitiseri nastaju zbog nakupljanja nečistoće u porama, ali to nije tačno.

Crna boja ne proizlazi iz nečistoće već iz nakupljanja pigmenta melanina. To je ista stvar koja Kavkažanima daje tamni ten ako su izloženi suncu. Ali, upravo zahvaljujući tom verovanju mnogi tinejdžeri peru i stružu lice “do gole kože”. Uobičajena čistoća je vrlina, ali snažno ribanje sapunom i vodom neće imati nikakvo delovanje na akne jer ne dopire u duboke slojeve kože gde se sebum nakuplja. Previše ribanja može čak pogoršati stanje.

Uloga hrane u razvoju akni

Pogrešno shvatanje uloge hrane u razvoju tog problema je takođe rašireno među žrtvama akni, pa čak i među lekarima. Neka od tih uverenja su korisna iz razloga što deca bar ne jedu bezvrednu hranu. Činjenica je da postoje određene kategorije hrane koje izazivaju i podstiču razvitak akni.Tu su pre svega čokolada i masna hrana.

Postoje empirijski dokazi da neka hrana može otežati stanje pacijenata. Ovde se ne radi o tome da bi alergija na hranu mogla biti uzrok, već trovanje organizma lošom hranom. Ali, čini se da neki pojedinci ipak reaguju na određene namirnice. Kada se odredi da neka namirnica podstiče razvitak akni, treba je izbegavati bez obzira na to šta pokazuju istraživanja.

Neki nutricionisti imaju uspehe u prehrambenom pristupu aknama. Lekari se tome mogu podsmevati i navoditi istraživanja koja negiraju bilo kakav uticaj ishrane u razvitku akni. Neki čak to nazivaju i šarlatanstvom. U međuvremenu, i dalje leče pacijente metodama koje nisu naučno potvrđene i ne zadovoljavaju kriterijume naučnog istraživanja.

Lečenje u slučaju akni vrlo malo pomaže

U apotekama se nudi više od sto pedeset preparata koji se mogu dobiti bez recepta. Većina poznatijih sadrži benzoil peroksid koji uklanja jedan deo masnoća i može pružiti blago olakšanje nekim pacijentima. Čak i ako tako ne deluje, bolje je da vaš sin ili ćerka u pubertetu upotrebljavaju jedan od tih preparata nego neki mnogo opasniji, a ni malo delotvorniji lek koji prepiše doktor.

Godinama sam gledao doktore koji akne leče antibioticima poput tetraciklina i eritromicina; vitaminom A u velikim i štetnim dozama; tabletama cinkovog sulfata; kortizonom; injekcijama triamcinolon acetonid kako bi se rane očistile; hormonalnom terapijom; ultravioletnim zracima; losionima koji sadrže sumpor; natrijum thiosulfat; salicilnu kiselinu s alkoholom u različitim kombinacijama; ljuštenjem gornjeg sloja kože; hemijskim pilingom lica; rentgenskim zracima, pa čak i, neverovatno, ginekološkom operacijom!

I, nakon svog tog nadrilekarstva, neki još uvek imaju petlju nutricioniste nazvati šarlatanima! Ne želim ulaziti u raspravu o šteti koju može izazvati svaki od navedenih načina lečenja, od kojih ni jedan nije delotvoran, ali dopustite mi da vam pokažem šta se može dogoditi pacijentima kada lekari primenjuju neproverene i nedokazane oblike lečenja.

Posledice opasnog lečenje

Pre dvadesetak godina desetine hiljada žrtava akni lečeno je rentgenskim zračenjem kako bi se bolest kontrolisala ili izlečila. Rezultati takvog opasnog i nerazumnog ponašanja vidljivi su danas u pravoj epidemiji tumora tiroidne žlezde (od kojih su neki zloćudni) među onima koji su bili izloženi katastrofalnom zračenju iz ovog ili onog razloga. Iako je terapija zračenja u slučaju akni prevaziđena, pedijatri i dermatolozi su je zamenili drugim oblicima lečenja koji su uglavnom nedelotvorni, a sami po sebi su vrlo opasni.

Uprkos štetnosti, koriste se razni preparati tetraciklina. Dugotrajnije uzimanje antibiotika izaziva osetljivost tela na ozbiljne upale jer njihovo delovanje nije ograničeno samo na štetne bakterije. Oni takođe ubijaju bakterije koje štite telo, otvarajući put ozbiljnim upalama koje su bile gotovo nepoznate 30 ili 40 godina unazad. Ako se tetraciklin daje maloj deci, može izazvati trajno žutilo zuba i delovati čak i na kosti.  Žrtve akni čiji je ten jako unakažen i pun ožiljaka podvrgavaju se skidanju sloja kože.

Ti postupci uključuju upotrebu peščanog papira (smirka), žičanih četki i drugih oštrih stvari kako bi se skinuo sloj kože koji je pun ožiljaka. Delotvornost takvih postupaka nikada nije dokazana. 

Promenite ishranu

Napomenuo sam da postoje dokazi da su akne vezane za način ishrane, ali se čini da je u mnogim slučajevima važan pristup. Dr. Jonathan Wright, autor izvrsne rubrike u časopisu “Prevention” (Preventiva), ponudio je neke dokaze o povezanosti ishrane i bubuljica. Dokazi su uverljivi. Wright piše da su bubuljice bile nepoznate Eskimima na severu Kanade sve dok nisu prešli sa “primitivne” ishrane na civilizovanu. U tom trenu učestalost bubuljica među Eskimima je dosegla gotovo 100%. Dr. Wright nije jedini cenjeni doktor koji veruje da je pristup ishrani jedini razuman način lečenja te bolesti. “Naišao sam na samo nekoliko slučajeva bubuljica (čak i među onim najgorim slučajevima)”, kaže dr. Wright, “koji nisu reagovali na lečenje koje se sastojalo od izbegavanja svih namirnica koje izazivaju alergije i dodavanja cinka, esencijalnih masnih kiselina, vitamina B kompleksa i vitamina A.

Bez unosa šećera

Čak i u mnogim upornim slučajevima čini se da je pomagalo praćenje faktora asimilacije hranljivih stvari. Zapravo, zadnjih četiri ili pet godina jedva da sam lečio nekoga čije se bubuljice nisu smirile ili sasvim izlečile zahvaljujući promeni ishrane.” Svojim pacijentima savetujem da posebno pripaze na ishranu. Nije dovoljno samo izbaciti one namirnice koje otežavaju stanje nego treba pronaći dijetu koja će to stanje poboljšati.

Ne pokušavajte razgovarati s doktorom o ishrani, jer on često nema dovoljno znanja o toj temi i ne veruje u njen značaj. Umesto toga, verovatno će vam prepisati neke od štetnih lekova koji imaju mali učinak. Umesto da se oslanjate na lekove, pročitajte nekoliko dobrih knjiga o ishrani i pokušajte primeniti preporuke. Fokusirajte se na dijete koje izbegavaju šećer, belo brašno i prerađenu hranu sa hemijskim dodacima ili konzervansima

Pažljivo pratite detetovu ishranu kako biste odredili da li dolazi do “napada” bubuljica istovremeno sa uzimanjem određene namirnice. Pazite na čistoću, ali izbegavajte preterano ribanje ugroženih područja jer od toga može biti više štete nego koristi. 

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.