Hašimoto – uzrok, simptomi i lečenje prirodnim putem
Šta je Hašimoto?
Da bismo razumeli Hašimoto kao oboljenje, potrebno je prvo razumeti funkciju štitaste žlezde. Štitasta žlezda (lat. Glandula thyreoidea) je mala endokrina žlezda koja reguliše metabolizam. To je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem u našem telu i teži oko 20 grama.
Nalazi se na prednjoj strani vrata, ispred dušnika, i pokretna je pri gutanju. Hormoni koje štitasta žlezda luči utiču na rast i sazrevanje, povećavaju bazalnu potrošnju kiseonika, kontrolišu termoregulaciju, sintezu proteina, razgradnju masti i još mnogo toga. Tiroidni hormoni imaju važnu ulogu u razvoju nervnog sistema, podstiču budnost, povećavaju osetljivost na stimuluse, utiču na osećaj gladi, memoriju i sposobnost učenja. Takođe su ključni za reprodukciju i održavanje normalne trudnoće kod žena, kao i za rast i razvoj mozga u fetalnom periodu i tokom prvih godina života.
Smanjena i povećana funkcija
Štitasta žlezda je ključna za naše zdravlje, a njene bolesti mogu značajno uticati na telo, od telesne težine do psihičkog stanja. Kada dođe do oboljenja štitaste žlezde, ona može imati smanjenu (hipotireoza) ili povećanu funkciju (hipertireoza). Hipotireoza dovodi do porasta telesne težine i niskog bazalnog metabolizma, dok hipertireoza uzrokuje gubitak težine i povišen bazalni metabolizam. Bazalni metabolizam je energija potrebna za održavanje životnih funkcija u stanju mirovanja. Hašimoto (Hashimoto tireoiditis) je oblik hipotireoze.
Otkrivanje bolesti
Hašimoto bolest je prvi opisao doktor Hakaru Hashimoto 1912. godine. To je hronični oblik upale štitaste žlezde i pripada grupi autoimunih bolesti. Dr. Hakaru Hashimoto je opisao bolest u naučnom radu pod nazivom “Izveštaj o limfomatoznim promenama štitne žlezde”. Ova bolest je prva priznata autoimuna bolest, karakterisana postepenim razaranjem tkiva štitaste žlezde zbog autoantitela i reaktivnosti sopstvenih ćelija. Napredovanje bolesti dovodi do hipotireoze, uz povremene napade hipertireoze.
Pre pojave ove bolesti, autoimune bolesti nisu bile poznate ili registrovane. Pitanje koje se postavlja je da li je ova bolest oduvek postojala, ali nije bila prepoznata zbog nedostatka tehnološkog napretka u medicini, ili je nešto drugo u pitanju. Od trenutka kada je bolest prepoznata, broj dijagnoza, naročito kod žena, rapidno raste do danas.
Period industrijskih revolucija (početak 20. veka)
Početkom 20. veka započelo je osnivanje velikih fabrika i preduzeća, što je dovelo do masovnog napuštanja sela i preseljenja u gradove. Prirodni ambijent sa mirnim i uobičajenim životom bio je zauvek napušten, a sa njim i prirodna forma života i životnih navika. Umesto toga, ljudi su počeli da rade poslove koji su ih činili više mašinama nego ljudima. Kako je dostupnost zdrave i sveže hrane postajala sve manja, ljudi su sve češće konzumirali prerađenu i brzu hranu jer nije bilo vremena za pripremu zdravih obroka.
Slobodno vreme postajalo je sve kraće, a obaveze sve veće i napornije. Miran porodični život bio je zamenjen sve češćim stresom, koji je postajao sve intenzivniji. Život u neprirodnom ambijentu, razni pritisci, noćne smene i obaveze na savremenim radnim mestima doprineli su pojavi novih bolesti. Neprirodan životni ambijent, nezdrava ishrana i stres direktno su doveli do epidemija raznih bolesti, uključujući Hašimoto, od kojeg oboljeva 90% žena i 10% muškaraca.
Uticaj genetike na Hašimoto: DA ili NE?
Lekari zvanične medicine imaju poteškoća u lečenju autoimunih bolesti poput Hašimoto tireoiditisa. Iako često bez uspeha i uz veliki rizik, lekari uporno tretiraju ovo oboljenje medikamentima, opravdavajući neuspehe genetičkom sklonošću.
Međutim, stvarna situacija ne ide u prilog ovoj teoriji, pa lekari nerado diskutuju sa pacijentima na ovu temu. Ako želimo da povežemo genetiku sa nastankom Hašimoto tireoiditisa, moramo postaviti logično pitanje: Šta se dešava ljudima koji migriraju iz jedne populacije u drugu, pri čemu geni ostaju isti, ali se menja način života, ambijent i ishrana?
Odgovor je isti kao i kod raka, srčanih oboljenja i dijabetesa tipa II. Ljudi stiču rizik populacije u koju dolaze, naročito ako se presele pre adolescencije. Ovo jasno pokazuje da je Hašimoto više povezan sa sredinskim faktorima i načinom života nego sa genima. Genetička predispozicija postoji i može povećati rizik od Hašimoto tireoiditisa, ali čak i u najboljem slučaju, geni su odgovorni za samo 1/4 ukupnog rizika od bolesti. Mnogobrojni izlečeni slučajevi Hašimoto tireoiditisa svedoče da se sa programom prirodnog lečenja i zdravim životnim navikama, genetska predispozicija može u potpunosti amortizovati.
Pad imunog sistema
Način života koji smo opisali može prouzrokovati potpuni poremećaj i pad imunog sistema, što kasnije dovodi do bolesti. Imuni sistem je poput vojske našeg organizma, zadužen za zaštitu od svih napadača (stranih tela – antigena) koji mogu da nas povrede. Iako je ovo izuzetno složen i precizan sistem, sposoban je da napadne i tkiva koja treba da štiti. Kada imuni sistem napadne sopstveni organizam i tkivo koje treba da štiti, pokreće se autoimuni, odnosno autodestruktivni proces.
Samouništavajući (autodestruktivni) proces je odlika svih autoimunih bolesti. To je kao da telo vrši samoubistvo. Zvanična medicina objašnjava ovo kao gubitak sposobnosti imunog sistema da pravi razliku između ćelija sopstvenog tela i napadačkih antigena. Umesto da koristi ćelije tela za “trening”, uništava ih zajedno sa napadačima.
Međutim, ovo objašnjenje se ne može prihvatiti ako znamo da je imuni sistem izuzetno složen i poznaje svaki segment tela koje treba da štiti. Očigledno je da se nešto drugo dešava. Znamo da sve u našem telu radi i odgovara na potrebu – ako više koristimo jednu grupu mišića, ona će biti jača u odnosu na grupu koju manje koristimo. Isto važi i za imunološki sistem, koji je složeniji i obuhvata više parametara u našem telu, uključujući raspoloženje i psihičko stanje.
Pozitivno razmišljanje
Svaki put kada imamo neki osećaj, luče se hemijske supstance veće molekulske mase, tj. neuropeptidi. Kada smo veseli, tužni, zabrinuti, ljuti, ili pevamo, izlučuje se neuropeptid sa drugačijom porukom. Imunološke ćelije imaju receptore koji „hvataju“ neuropeptide i očitavaju ih. Na taj način, naš imuni sistem zna tačno šta osećamo i šta želimo od njega. Možemo komunicirati sa našim imunitetom a da toga nismo ni svesni, jer mu možemo slati komande.
Ako smo nasmejani i raspoloženi, izgovarajući rečenice poput „Divnog li dana“ ili „Kako je lep ovaj svet“, imunom sistemu je to znak da smo puni života i da volimo svoj život.
Loša ishrana i stres
Međutim, kod ljudi koji su se odvojili od prirode i žive gradskim i užurbanim životom, često se mogu čuti rečenice poput „Tako mi je teško“, „Tako sam umoran i iscrpljen“, „Bolje da se nisam ni rodio“. Ovakva stanja i misli naročito pogađaju žene, koje su osetljivije nego muškarci. Kada su ove rečenice propraćene lošom ishranom, neredovnim snom i teškim fizičkim poslom, imuni sistem dobija poruku od domaćina da želi da umre. Dobija poruku da više nema potrebe da ga štiti jer čovek želi smrt.
Tog momenta, imuni sistem bez pogovora kreće da izvrši komandu i da čoveku ispuni njegovu volju izazvanu ponašanjem. Napada precizno određene ćelije u telu kako bi što pre skratio muke. Tada kažemo da je čovek oboleo od autoimune bolesti, među kojima može biti i Hašimoto, ako je imunitet napao štitastu žlezdu.
Jačanje organizma i detoksikacija
Detoksikacija: Pre nego što započnemo bilo koji tretman, važno je očistiti organizam od hemikalija koje mogu dovesti do nervnih blokada. Ovo je ključno za oporavak i jačanje imunog sistema. Detoksikacija obuhvata nekoliko metoda koje se primenjuju istovremeno:
Čišćenje creva
Čišćenje jetre
Obloge od ricinusa (koriste se obloge od ricinusovog ulja i belog luka na predeo štitne žlezde).
Cedjeni sokovi: Da bi pacijent dobio što više energije i smanjio njen gubitak, preporučuje se post na sokovima. Ovo omogućava hranjivim elementima i lekovitim fitohemikalijama da zaobiđu proces varenja i dospeju direktno u krvotok, slično intravenoznoj terapiji.
Hidroterapija: Ova terapija pomaže da lekovite supstance unete postom na sokovima i tinkturama brzo stignu do obolelog mesta. Loša cirkulacija može sprečiti krv obogaćenu hranljivim sastojcima da dopre do obolelog mesta, što otežava izlečenje. Hidroterapija, posebno tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, je najefikasniji način za pokretanje i ubrzavanje cirkulacije.
Fizička aktivnost i antistres
Antistres terapija: Stres, depresija i negativna osećanja su direktni uzroci nastanka Hašimoto bolesti. Ako ne otklonimo ove uzroke, teško je postići izlečenje. Imuni sistem će i dalje dobijati destruktivne poruke. Zato lečenje mora uključivati antistres terapiju, a fizička aktivnost je jedan od ključnih elemenata.
Fizička aktivnost: Fizička aktivnost je odličan način za oslobađanje od napetosti. Kada smo fizički aktivni, fokusiramo se na rad i rasterećujemo um od negativnih misli. Fizička aktivnost je neizostavan deo lečenja autoimunih bolesti i preporučuje se nekoliko sati dnevno u obliku šetnje, džogiranja i vežbi istezanja. Idealno je ove aktivnosti obavljati na otvorenom prostoru u prirodi.
Najvažniji princip zdravog života je zdrava duhovnost. Čovek koji nema mir može se lečiti najboljim metodama prirodne medicine, ali neće postići željeni uspeh. Mir je najvažnije stanje koje možemo da posedujemo, jer je to režim u kojem naše telo najbolje funkcioniše. Osobe obolele od Hašimoto bolesti donekle su izgubile ovu ravnotežu. Zato im je preko potrebno nešto što će im istinski podići pouzdanost i veru u život.
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.