Mleko i mlečni proizvodi – opasna navika

Svi smo učeni da je mleko zdravo, da je bogato kalcijumom i da je dobro za kosti. Da li je to baš tako? Iznećemo naučna saznanja o mleku i utvrditi da li je mleko zdravo ili je mozda  čak i štetno.

Mleko je savršena hrana za dojenčad. Dojenje je zaista najbolja ishrana za svaku od 4300 vrsta sisara na Zemlji, jer je mleko svih njih posebno stvoreno i prilagođeno specifičnim potrebama njihovih mladunaca. Tako je kravlje mleko najbolja hrana za telad!

Američki pedijatrijski koledž ozbiljno upozorava da se kravlje mleko ne daje deci dok ne navrše najmanje godinu dana života. Za to postoje mnogi dobri razlozi. Evo nekoliko njih:

Kravlje mleko i alergije

U Sjedinjenim Američkim Državama alergije i astma dosegle su epidemijske razmere. Dojenčad koja nisu pila kravlje mleko imaju znatno manje problema sa alergijama, grčevima u trbuhu, ekcemima, kao i nosnim i bronhijalnim smetnjama.
Novorođenim bebama su potrebna antitela iz majčinog mleka za zaštitu od zaraznih bolesti. Naučnici su otkrili više od 90 sastojaka u majčinom mleku koji se dinamično prilagođavaju potrebama deteta u razvoju. Majčino mleko je sterilno, dok je kravlje često kontaminirano.

Postoji sumnja da jedna belančevina iz kravljeg mleka može podstaknuti razvoj šećerne bolesti tipa 1. Uprkos antibioticima, veštačko i kravlje mleko povećavaju rizik od proliva i infekcija uha za 70% u poređenju sa majčinim mlekom.
Godinama smo slušali da je mleko neophodno za dobro zdravlje. Međutim, prosečna ishrana sadrži previše masnoća, holesterola i belančevina, a premalo vlakana. Analizom punomasnog mleka dolazimo do zaključka da oko 50% kalorija iz njega potiče od masnoća (od kojih je veći deo zasićen), a 20% od belančevina. Mleko sadrži značajnu količinu holesterola i nema prehrambenih vlakana. Konzumiranjem mleka dodatno opterećujete svoj metabolički sistem.

Mleko sa smanjenom masnoćom je bolji izbor od punomasnog, ali ni ono nije idealno. Postoci masnoća u mleku računaju se po težini, a ne po izvoru kalorija. Tako mleko sa 2% masnoće sadrži oko 87% vode, a 2% njegove težine otpada na masnoće. Međutim, kalorijski gledano, to je namirnica koja 30% svojih kalorija dobija iz masnoća. Za one koji vole mleko, najbolji izbor je nemasno (obrano) mleko. Ono sadrži malo masnoće, gotovo uopšte nema holesterola, a zadržava druge hranljive sastojke. Ipak, problem nije samo u masnoći mleka.

Da li je mleko zaista potrebno zbog kalcijuma?

Često čujemo da je mleko zdravo jer je bogato kalcijumom, ali da li je to zaista tako? Iako mleko sadrži kalcijum, to je kalcijum životinjskog porekla koji ljudski organizam teško apsorbuje. Mlečna industrija često koristi zabrinutost javnosti zbog osteoporoze kako bi promovisala svoje proizvode, ali stvarnost je složenija.

Međunarodne studije su pokazale da visok unos kalcijuma ne garantuje zaštitu od osteoporoze. Na primer, Eskimi tradicionalno unose do 2000 mg kalcijuma dnevno, ali među njima je osteoporoza i dalje rasprostranjena. Zanimljivo je da narodi sa najvišom potrošnjom mleka imaju i najviše stope oboljevanja od osteoporoze, dok je ova bolest retka u zemljama gde se mleko ne konzumira.

Problemi konzumiranja kravljeg mleka

Konzumacija mlečnih proizvoda povezana je sa višim stopama koronarne bolesti. Punomasno mleko, bogato zasićenim mastima i holesterolom, značajno doprinosi pojavi srčanih bolesti. Posebno je problematična miristična kiselina iz mlečnih masnoća, koja podiže nivo holesterola u krvi. Najgora u tom pogledu je mlečna belančevina kazein.

Mleko svih životinja prilagođeno je brzini rasta njihovih mladunaca. Ljudi se razvijaju sporije u odnosu na druge sisare, a sastav ljudskog mleka prati tu razliku. Životinjsko mleko može doprineti ranijem telesnom i polnom sazrevanju dece, što je danas česta pojava. Nakon prestanka dojenja, veliki broj dece i odraslih ne podnosi laktozu, jer prestaju proizvoditi enzim potreban za njenu razgradnju. Oko 75% svetskog stanovništva ne podnosi laktozu, što dovodi do problema poput nadimanja, grčeva i proliva.

Mleko je takođe jedan od najvećih uzroka alergija na hranu. Prilikom varenja kravljeg mleka oslobađa se stotinjak antigena koji mogu izazvati alergije. Mnogim ljudima koji boluju od astme, reumatičnog artritisa, polenske groznice i problema sa varenjem stanje bi se poboljšalo kada bi prestali konzumirati mleko.

Hormoni i ostaci antbiotika

– Više studija upućuje na zaključak da upotreba mleka i drugih mlečnih proizvoda verovatno doprinosi razvoju raka dojke. Kod muškaraca koji redovno piju više od dve čaše mleka dnevno, rizik od raka prostate raste za 400%

– Preko mleka, sladoleda i sireva vrlo delotvorno se prenose zarazne klice. U njima često mogu biti prisutni i hormoni, ostaci antibiotika, virusi, pesticidi, industrijske hemikalije i drugi nepoželjni sastojci.

– Kao što neke bakterije mogu da prežive pasterizaciju, tu sposobnost imaju i mnogi virusi uključujući i neke koji izazivaju leukemiju i sarkom. Druga činjenica koja sve više zabrinjava javnost jesu prioni koji potiču od stoke obolele od kravljeg ludila. lako se zasad smatra da se bolest ne prenosi mlekom, to još uvek nije sto posto isključeno. Ono što zasigurno znamo jeste da kuvanje ne može uništiti ove vrlo otporne klice.

Mnogi ljudi prožive ceo život u dobrom zdravlju, a da ne koriste mleko i mlečne proizvode. Ako već želimo da konzumiramo te namirnice, trebamo da ih uzimamo u nemasnom obliku i u malim količinama. Oni kojima je zaista stalo do zdravlja biraju druge izvore kalcijuma kao što su žitarice, mahunarke i zeleno povrće, i po potrebi, na savet lekara, uzimaju farmakološke dodatke tog minerala.

Osim toga, danas nam je na tržištu dostupno obilje prikladnih biljnih zamena za životinjsko mleko. Veliki broj prodavnica  nudi različite vrste proizvoda od sojinog i pirinčanog mleka, a postoje i jednostavni načini da ih sami pripremimo kod kuće. Sve hranljive sastojke koji su nam potrebni za najbolje zdravlje možemo dobiti i bez pribegavanja mlečnim proizvodima. Ako se na to odlučimo, dobićemo i dodatni bonus: izbeći ćemo mnoštvo gore navedenih “problema” koje te namirnice mogu da uzrokuju.

I ne zaboravite – mleko svakog sisara je zaista zdrava hrana  ali samo za njegove mladunce.

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.