Kako muzika utiče na naš mozak i rasuđivanje
Malo ljudi je svesno moćnog uticaja koji muzika ima na naš mozak, prvenstveno na čeoni režanj u kome su smešteni centri za duhovnost moralnost i volju.
Mozak je podeljen na nekoliko delova, ili režnjeva. Svaki režanj ima posebne funkcije. Iza čela se nalaze čeoni režnjevi. Zbog jednostavnosti, označavamo desni i levi čeoni režanj grupno kao “čeoni režanj”. To je najveći režanj mozga. Tu se nalazi centar za procenjivanje, razmišljanje, intelekt i volju. To je kontrolni centar celog našeg bića. Neki naučnici označavaju čeoni režanj kao “krunu” mozga.
Muzika i čeoni režanj
Čeoni režanj se može oštetiti fizički na primer nekom povredom ali se isto tako može oštetiti i destruktivnim načinom života a jedan od njih je i slušanje destruktivne muzike. Muzika ulazi u mozak kroz njegove emocionalne regione, u koje spadaju slepoočni režanj i limbički sistem. Odatle, neke vrste muzike teže da proizvedu odgovor čeonog režnja koji utiče na volju, moralnu vrednost i moć rasuđivanja.
Drugi tipovi muzike će izazvati, ako uopšte izazovu, veoma slab odgovor čeonog režnja, ali će proizvesti veliki emocionalni odgovor sa veoma malo logičkog ili moralnog tumačenja. U zavisnosti od vrste muzike, ona može da utiče na mozak ili korisno ili štetno. Terapeuti koji koriste muziku nam kažu da određeni tipovi muzike, kao što su rok ili metal muzika sa svojim ritmom, zaobilazi čeoni režanj i na taj način izbegava našu sposobnost da razmišljamo i vršimo procene o njoj. Dokazi ukazuju da ona, kao i televizija, može da proizvede hipnotički efekat.
Eksperiment na miševima
Više godina su neki ljudi tvrdili da rok muzika kvari omladinu. Nedavno su se jedan neurobiolog i jedan fizičar udružili kako bi naučno dokazali uticaj muzike na mozak. Osmislili su istraživanje za procenu neurološke reakcije miševa na različite muzičke ritmove. Tokom 8 sedmica su izlagali svaku od 3 grupe miševa različitim vrstama muzike.
Jedna grupa je slušala disharmonične zvukove bubnja nalik rok muzici koji su puštani tiho u njihovoj sredini, druga grupa je slušala klasičnu muziku, dok treća nije slušala nikakvu muziku. Svi miševi su prošli kroz standardni test- lavirint (uz hranu na kraju lavirinta). Prvog dana, sve tri grupe su prošle podjednako dobro. Tumarali su lavirintom u potrazi za hranom. Međutim, do kraja osme sedmice, zapaženo je da su druga i treća grupa naučile direktan put do hrane.
Loše pamćenje
Međutim, “rok grupa” je i dalje tumarala, pri čemu joj je bilo potrebno mnogo više vremena da pronađe hranu u odnosu na druge dve grupe. Zatim je usledila tronedeljna pauza u njihovom treniranju u lavirintu i bez muzike, posle čega su ponovljeni testovi sa lavirintom kako bi se utvrdilo koliko su znanja zadržali o putanji u lavirintu, i kako bi se videlo da li je prošao efekat rok zvukova.
Ponovo je rok grupa loše prošla. Nastavili su da imaju poteškoće sa pamćenjem kako da dođu do svoje hrane, dok su je druge dve grupe i dalje brzo pronalazile. Rok grupa je izgledala skoro kao da uvek počinje iz početka. Ona je tumarala uokolo i izgledala dezorijentisano. Sa druge strane, i kontrolna i harmonična grupa su mogle da prođu kroz lavirint značajno brže, dokazujući da se njihovo učenje zadržalo.
Da bi se utvrdilo zašto je rok grupa imala toliko problema, istraživači su ispitali njihove mozgove, tražeći promene u hipokampusu, regionu u slepoočnom režnju blizu moždanog stabla, koje je obično povezano sa obazrivošću, pamćenjem i učenjem. Pronašli su dokaze abnormalnog grananja nervnih ćelija, kao i poremećaje u normalnim količinama informacione RNK, hemikalije neophodne za skladištenje memorije.
Seks, droga, samoubistva
Istraživači su zaključili da je krivac koji je prouzrokovao probleme pamćenja i učenja muzički ritam, a ne njegova harmonična ili melodična struktura. Teorija je da određeni muzički ritmovi pomažu sinhronizovanju prirodnih bioloških ritmova, poboljšavajući na taj način telesne funkcije, dok drugi ritmovi teže da se sukobljavaju, ili poremećuju te unutrašnje ritmove. To nije iznenađujuće pošto svi naši telesni sistemi funkcionišu određenim ritmom.
Autori istraživanja predpostavljaju da ako su ovi prirodni ritmovi poremećeni nekom vrstom disharmonije, mogu da nastanu štetni efekti, uključujući trajne poteškoće pri učenju. To bi moglo da objasni zašto su slušaoci rok muzike skloniji da koriste droge i ulaze u predbračni seks, i zašto su slušaoci hevi metala skloniji razmatranju samoubistva.
Ne samo da je disharmonijska muzika nalik rok muzici prouzrokovala oštećenje slepoočnih režnjeva, već je takođe prouzrokovala atrofiju čeonog režnja. Od ove atrofije bi se očekivalo da utiče na moralnu vrednost, učenje i moć rasuđivanja.
Koja vrsta muzike ima koristan efekat na mozak
Harmonijski tipovi himni i simfonija, sa druge strane, mogu da proizvedu veoma koristan odgovor čeonog režnja. To je vrsta muzičke sredine u kojoj bi naša deca trebalo da budu odgajana – muzika koja može da proizvede pozitivan, a ne štetan efekat. Pokazano je da klasična muzika pomaže studentima da uče prostorne odnose u geometriji. Istraživanje je pokazalo da je slušanje Mocartovih klavirskih sonata značajno povećalo prostorno-vremensko rasuđivanje. Zanimljivo je da je Mocart počeo da komponuje muziku sa 4 godine.
U istraživanju uticaja Mocartove muzike, deca od 3 do 5 godina starosti koja su imala 8 meseci grupnog pevanja i učenja sviranja na klavijaturi su daleko bolje prošla na zadatku “slaganja objekta” (preuređivanja delova slagalice kako bi se formirala smisaona celina, što zahteva funkciju čeonog režnja) u poređenju sa decom iste predškolske starosti koja nisu imala lekcije iz muzike. Drugo istraživanje je pokazalo da su muzičari koji su posedovali savršeni sluh bili veoma izloženi muzici pre 7 godine starosti.
Uticaj muzike na oblikovanje karaktera
Uticaj muzike na oblikovanje karaktera (i otuda na čeoni režanj) je utvrđen pre najmanje 23 veka. Aristotel, grčki filozof iz IV veka pre nove ere, uvideo je da muzika može biti ili korisna ili štetna po naš karakter, u zavisnosti od vrste muzike kojoj se izlažemo. On je napisao: “Muzika direktno predstavlja strasti ili stanja duše: nežnost, bes, hrabrost, umerenost, i njihove suprotnosti.
Kada neko sluša muziku koja imitira određeno osećanje postaje prožet istim osećanjima, i ako tokom dugog perioda iz navike sluša vrstu muzike koja proizvodi neplemenita (degradirana ili vulgarna) osećanja, njegov celokupni karakter će biti oblikovan u neplemenit oblik. Ukratko, ako neko sluša pogrešnu vrstu muzike postaće pogrešna vrsta osobe. Ali, suprotno tome, ako sluša pravu vrstu muzike biće sklon da postane prava vrsta osobe. Aristotel je nesvesno govorio o čeonom režnju, za koji sada znamo da predstavlja sedište našeg karaktera.
Pročitajte i članak: Kako televizija oblikuje decu
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.