Kako Televizija Oblikuje Decu
Roditelji često budu prijatno iznenađeni koliko rano njihova deca počinju da ih imitiraju. Već u veoma kratkom roku od rođenja, beba se smeši na osmehe roditelja. Ali, pazite se! Odojčad ne poseduje sposobnost da razlikuje dobro od lošeg. Ona jednostavno imitiraju sve čemu su izložena, kao mali papagaji.
Deca do 14 meseci starosti ne samo da kopiraju roditelje i rodjake već opažaju i ugrađuju ponašanja viđena na televiziji. To je zastrašujuće imajući u vidu brz tok niske moralne vrednosti većine programa. Televizija je postala američka omiljena bebisiterka, ali svidelo vam se to ili ne, bebe uče od onih koji ih paze.
Između Realnosti i Fanatazije
Temeljna naučna istraživanja pokazuju da deca od 3 i 4 godine starosti jednostavno još uvek nisu u stanju da razlikuju realnost od fantazije kada je u pitanju televizija. Čak i ako odrasli pokušaju da “treniraju” svoju decu, ova mentalna nemogućnost i dalje generalno opstaje. Prema tome, kada deca vide nasilje na televiziji, oni veruju da gledaju realističan prikaz sveta oko sebe.
Najraniji i najdublji utisci se stvaraju kada dete posmatra televiziju kao pravi izvor informacija o spoljašnjem svetu gde je nasilje uobičajena ‘pojava’, a vršenje nasilja je uglavnom moćno, uzbudljivo, harizmatično i uspešno. Kada deca vide kako se veliki broj ubistava i drugih nasilnih dela satima prikazuju na televiziji, ona veruju u ono što vide.
To nije veliko iznenađenje za većinu roditelja koji su zapazili da njihova deca postaju napeta i emocionalno uključena tokom zastrašujućih televizijskih scena. Odrasli ljudi mogu slično da reaguju, ali uz mentalni napor mogu da se podsete da se ono što vide ne odigrava stvarno.
Uticaj Televizije na Decu
Deca, sa druge strane, veruju u ono što vide uprkos onome što im možda kažete. Don Oldenberg (Don Oldenberg) je još 1992. godine objavio svoj sažetak izveštaja Američkog psihološkog udruženja iz časopisa Washington Post. Tu je izneo zabrinjavajuće statistike: dete koje tipično gleda televiziju 2 do 4 sata dnevno će videti 8.000 ubistava i 100.000 drugih nasilnih dela pre završetka osmog razreda.
Kritični period u kome televizija uzima najveći danak predstavljaju predpubertetske godine. Ako su u tim najpodložnijim godinama deca bila pod uticajem fiktivnih opisa nasilja, onda su nezakoniti seks i drugi zločini neizbrisivo utisnuti u njihovim umovima.
Biće im teže kasnije u životu da se odupru određenom uticaju tih mentalnih slika. Takvo “mentalno zagađenje” može da ima trajne efekte. Kada odrastu i suoče se sa moralnim izborima, naročito dok su pod stresom, da li će
te slike izbiti na površinu i oblikovati njihovo ponašanje?
Pad Moralnosti u Društvu
Kao i kod svih nas, osnovni lični izvor koji svako poseduje je tvrđava naše duše, ljudski um. Zar je onda uopšte čudno da je nasilje dramatično poraslo u našem društvu danas, dok je moralnost značajno opala? Međutim, posledice gledanja nasilja u detinjstvu se ne ispoljavaju samo u odraslom dobu. Nekoliko godina gledanja televizije može da prouzrokuje drastičan porast u agresivnom ponašanju kod dece.
Desetine istraživanja su dosledno pokazala da deca imitiraju nasilje koje su upravo gledala na televiziji. Na primer, deca od 5 do 9 godina starosti koja su izložena svega 3,5 minuta nasilnom televizijskom programu, su bila spremnija da povrede drugo dete u odnosu na decu koja su gledala nenasilan program.
Da stvar bude gora, televizijski programi za decu sadrže više nasilja u odnosu na televizijski program za odrasle. Razmislite samo kakvi su danas crtaći, koliko je tu nasilja i koliko dugo dete gleda takav crtani a gleda ga svaki dan po nekoliko sati.
Svesno i Nesvesno Imitiranje
U vezi sa potencijalima televizije da utiče na odrasle, razmotrite sledeći primer. Istraživanje je pokazalo da 22 do 34% nasilnih kriminalaca, muškaraca koji izdržavaju kaznu za zločine kao što su ubistvo, silovanje i napad, priznaju da su svesno imitirali tehnike zločina koje su naučili gledajući televiziju, obično uspešno.
Pored toga, koliko je prestupnika koji su možda nesvesno pod uticajem televizije, a koji ne uviđaju vezu između njihovog zločina i televizije?. Istraživanja potrošača pokazuju da kada se ljudi upitaju zašto kupuju određenu marku sapuna mnogo puta oni ne znaju, ali će obično negirati da je reklamiranje na televiziji imalo bilo kakav uticaj na njihov izbor.
Ljudi su pod većim uticajem reklamiranja na televiziji nego što to shvataju, kao što je pokazano padom prodaje proizvoda kada se ukine televizijsko reklamiranje. Sledi da će uticaj posmatranja nasilja na televiziji imati isti nesvesni efekat.
Šta Roditelji Mogu da Učine?
Nisu svi roditelji voljni da dopuste da televizijski obrazovni uticaj nastavlja da prodire u njihove domove. Neki žele da daju svoj doprinos u zaustavljanju tog štetnog faktora. Šta takav roditelj može da učini? Jedan korak je jedostavno upotreba dugmeta za isključivanje. Isključite televizor i prestanite da gledate video snimke pune nasilja i seksa.
Međutim, ako ne možete da se iskontrolišete, postoji još jedno bolje rešenje. Iznesite televizor napolje i ubacite ga u kontejner. Sve informacije možete saznati putem interneta, gde ćete pročitati samo ono što vas zanima a ne ono što vam se nameće. Postoji mnogo izvora vesti koji su daleko informativniji i objektivniji od televizijskih vesti.
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.