Snizite holesterol na prirodan način

Visok holesterol se ne može primetiti, jer ne odražava nikakve simptome. Simptomi jedino mogu biti usled ateroskleroze i hipertenzije.

Holesterol je masna supstanca slična vosku, koje ima u svim ćelijama tela. Služi za izgradnju ćelija, stvaranje hormona i pomoći pri varenju hrane. Naša jetra stvara sav holesterol koji nam je potreban i ne moramo ga unositi dodatno.  Upravo taj višak prehrambenog holesterola je ono sto nam pravi problem.

Holesterol se nalazi u hrani životinjskog porekla (uključujući mlečne proizvode), životinjskoj masti i hidrogenizovanim uljima. Višak holesterola nakuplja se na rezervama masti i uz unutrašnje zidove arterija. Tako se zajedno sa ugrušcima krvi i ožiljnim tkivom polako stvara fibrozni plak. Krajnja posledica tog procesa jeste ateroskleroza.  Holesterola najviše  ima u mesu i jajima. Jedno jaje sadrži 275 mg dok jabuka ne sadrži nimalo holesterola.

Šta je HDL a šta LDL?

Serumski holesterol se nalazi u vašem krvotoku. To je ono što lekari mere. Idealno je da bude ispod 200 mg/dl. Postoje dve vrste ovog holesterola:

– HDL (lipoprotein visoke gustine) holesterol čisti arterije i dobar je za vaše zdravlje. Što je viši njegov nivo, to je bolje za naš organizam.
– LDL (lipoprotein niske gustine) holesterol začepljuje arterije i nije dobar za naše zdravlje. Što je niži njegov nivo to je bolje za naš organizam.

Postoji nekoliko prirodnih načina da se snizi nivo LDL holesterola u krvi. Za svaki procenat pada nivoa holesterola rizik od srčanog napada se umanjuje za 2%. Idealni nivo holesterola je između 170 i 190 mg/dl. Ako je ispod 150, onda se uvećava rizik od smrti usled drugih uzroka, poput raka jetre, oboljenja pluća i određenih vrsta moždanih udara.

Kako sniziti loš holesterol na prirodan način?

Nemojte jesti zasićene masti, kojih ima u mesu, maslacu, siru i hidrogenizovanim uljima, a to su najgore vrste masti, jer u najvećoj meri podižu nivo holesterola. Unosite samo polinezasićene masti preko hrane, jer one snižavaju nivo holesterola. Njih ima samo u određenim vrstama biljnih ulja, poput onog od kukuruza, soje, pšeničnih klica ili lanenog semena. Kupujte samo hladno ceđena ulja, nikad hidrogenizovana (čak ni delimično hidrogenizovana). Ulje koje se prodaje po prodavnicama uglavnom je hidrogenizovano.

Konzumiranje obimnih obroka izaziva produkciju enzima koji podstiče jetru da proizvodi više holesterola. Zato jedite manje obroke. Nemojte jesti ništa što je prženo. A još važnije, nemojte jesti ništa što je prženo na masti. Bežite od kioska sa brzom hranom. Popijte najmanje 8 čaša vode dnevno. Potrebna vam je da bi vlakna koja upijaju holesterol tekla kroz telo. Lecitin je odličan za mešanje masti i holesterola, kako bi telo moglo da ih iskoristi ili da ih izbaci. Ima ga u integralnim žitaricama. 

Monozasićene kiseline su bezbedne

Bezbedno je koristiti i mononezasićene kiseline, jer se otkrilo da i one smanjuju nivo holesterola. Hrana koja ih sadrži je sledeća: maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado i ulje od kikirikija. Mononezasićena ulja snižavaju holesterol brže od dijete sa malo masti; i to, snižavaju samo loši LDL holesterol. Avokado je vrsta hrane koja sadrži najviše masti, ali uprkos tome, on snižava holesterol. Orašasti plodovi pomalo snižavaju holesterol, naročito orasi. Soja i druge mahunarke su takođe dobri.

Naviknite se na zdravu hranu a zbacite štetnu

Nemojte jesti prženu i masnu hranu, meso, peciva, kao ni prerađenu i brzu hranu, čips i rafinisane slatkiše. Jedite više voća i mahunarki, jer sadrže pektin koji okružuje holesterol i izbacuje ga iz tela. Pektina ima u svim vrstama voća i mahunarki. Šargarepe takođe imaju pektin i snižavaju holesterol. Za svaki dan vam treba 6 g vlakana rastvorljivih u vodi. Njih ima u voću, povrću, žitaricama, orašastim plodovima i mahunrkama. Kukuruz, pirinač i ovsene mekinje snižavaju LDL, a ne menjaju nivo HDL holesterola.

Nerastvorljiva vlakna iz pšeničnih mekinja pomažu u zaštiti od raka debelog creva, ali ne utiču na snižavanje holesterola. S druge strane, ovsene mekinje, kao i pektin, efikasno smanjuju nivo holesterola. Preporučuje se da pravite pogačice od ovsenih mekinja i konzumirate jednu do dve dnevno, ili da jedete ovsenu kašu. Svež beli luk može smanjiti holesterol i visok krvni pritisak, ali kuvan ili bezmirisni beli luk nema isti efekat. Sok od celera takođe značajno snižava holesterol.

Sve biljke sadrže fitosterole, koji pomažu u smanjenju nivoa holesterola. Najviše fitosterola ima u semenu susama. Ostale namirnice bogate fitosterolima uključuju seme suncokreta, salatu, šparglu, bamiju, karfiol, smokve, jagode, crni luk, bundevu, kajsije, paradajz i celer.

Fizička aktivnost

Fizička aktivnost snižava holesterol, dok intenzivna fizička aktivnost snižava LDL, a povećava HDL holesterol. Nemojte konzumirati kafu, duvan i alkohol, jer oni povećavaju nivo LDL-a. Ugljen-monoksid oštećuje zidove arterija, tako da plak počinje da se gomila.

Evo još biljaka koje snižavaju holesterol: đumbir, piskavica, ječam, spirulina. Aktivni ugalj snažno deluje protiv LDL-a (40%) i podiže HDL nivo (8%), kada se 7-8 mg uzima 3 puta dnevno sat vremena pre ili posle jela. Ali, on upija i druge materije. Sunčeva svetlost takodje pomaže kontroli nivoa holesterola.

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.