VISOK HOLESTEROL U KRVI – Uzrok, simptomi, lečenje

Nivo holesterola u krvi jedan je od najvažnijih faktora u određivanju rizika oboljevanja od srčanih bolesti. Osoba s nivoom holesterola u krvi od 6,8 mmol/l ima četiri puta veću mogućnost srčanog napada sa smrtnim ishodom od osobe čiji je holesterol niži od 5,6 mmol/l. A 5,6 je daleko od idealnog! Svakih 10% povišenja nivoa holesterola u krvi prati povećanje rizika od srčanog napada za 30%.

Holesterol postepeno začepljuje vitalne krvne žile koje hrane srce, a taj se proces naziva ateroskleroza. Većina srčanih napada povezana je sa naslagama koje su najčšće sastavljene od holesterola i masnoća. One su slične zakrpama na automobilskoj gumi, a stvaraju se kao reakcija organizma na oštećenja zidova krvnih žila uzrokovanih slobodnim radikalima, posebno onima koje nalazimo u oksidisanom holesterolu. Telo reaguje na takve podražaje dodavanjem sve brojnijih “zakrpa” u želji da zaštiti to područje, pa se naslage polako povećavaju. Time se smanjuje mogućnost protoka krvi i krvna žila se vremenom može potpuno začepiti.

Kada je nivo holesterola ispod 3,8 mmol/l, moguća oštećenja na krvnim žilama brzo zarastaju i stvar se obično završava malim ožiljkom. Ali kada se njegov nivo popne iznad 4,6 mmol/l, LDL holesterol se počinje hvatati za zidove arterija i izaziva aterosklerozu (zadebljanje, ukrućenost i sužavanje žila i stvaranje naslaga)

Holesterol se nalazi samo u namirnicama životinjskog porekla. Namirnice biljnog porekla ne sadrže ni miligram holesterola.

KAKO SNIZITI HOLESTEROL?

Nivo holesterola u krvi u velikoj meri određuje ono što jedemo. Ako vam je ozbiljno stalo do toga da snizite svoj holesterol, držite se ovih smernica:

• Jedite manje holesterola. Smanjite uobičajeni dnevni unos holesterola ili, još bolje,nemojte ga uopšte unositi u svoj organizam. To ćete postići tako što ćete značajno smanjiti upotrebu mesa, posebno iznutrica i kobasica, žumanca i većine mlečnih proizvoda. Idealno bi bilo te namirnice u potpunosti izostaviti iz ishrane.
• Unosite mnogo manje masnoća. Zasićene masnoće i prerađene trans-masnoće podstiču jetru na neumornu, povećanu proizvodnju holesterola.
• Jedite manje životinjskih belančevina. Nivo homocisteina diže se nakon obroka bogatog životinjskim belančevinama. To povišenje je povezano sa porastom holesterola u krvi i sa povećanjem rizika oboljevanja od koronarne bolesti.
• Jedite više hrane bogate vlaknima. Rastvorljiva vlakna, koja izobilno nalazimo u zobi, pasulju i voću, vezuju holesterol i žučne kiseline u crevima i sprečavaju njihov ulazak u krvotok. Konzumiranje većih količina ovih namirnica bogatih vlaknima može sniziti nivo holesterola u krvi za više od 10%.
• Lekovi. Iako će optimalna ishrana smanjiti količinu holesterola u krvi jednako dobro kao i medikamentozna terapija, u proseku od 15 do 30% tokom četiri do osam sedmica, možda će za nekolicinu koja ne reaguje na te mere biti potrebni lekovi za snižavanje holesterola. O tome svakako treba porazgovarati sa lekarom.

Hoće li ove mere pomoći u povećanju HDL-a, dobrog holesterola?

One će sniziti odnos ukupnog holesterola i HDL-a, koji će zatim smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Evo nekoliko načina za povećanje HDL-a:

• Ako pušite, odmah prestanite!
• Smanjite telesnu težinu. Smanjivanje upotrebe visokorafinisanih namirnica prepunih praznih kalorija kao što su vidljive masnoće i ulja, šećer i alkohol, u tome uveliko pomaže.
• Fizička aktivnost. Svakodevna fizička aktivnost na svežem vazduhu poput brzog hodanja nezaobilazna
  je ukoliko želite da povećate HDL.
• Jedite namirnice bogate antioksidansima i jako siromašne zasićenim masnim kiselinama (biljnu hranu) i prerađenim trans-masnoćama. Beli i crni luk mogu takođe povisiti nivo HDL-a. Zapamtite, holesterol u krvi je direktno pod uticajem onoga što pojedete. Ishrana jako siromašna masnoćama (ispod 15% kalorija), a bogata vlaknima, snižava nivo povišenog holesterola u krvi za 20 do 30% u roku od 30 dana u većini slučajeva. Ako ne znate kakve su vam vrednosti holesterola u krvi, nemojte hodati, odmah potrčite do najbliže laboratorije. Ako je vaš nalaz iznad 4,1 mmol/l, vreme je da se uozbiljite i preduzmete odgovarajuće mere!

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.