DEPRESIJA – Bolest modernog doba

Depresija je ozbiljna bolest koja može imati smrtonosne posledice, često dovodeći do samoubistava. U Evropskoj uniji, više od 40 miliona ljudi pati od depresije. Svake godine, ogromne količine sedativa i antidepresiva se konzumiraju u pokušaju da se prevaziđu postojeće teškoće, ali problem depresije i dalje raste. Osećaj depresije je jedna od najčešćih ljudskih emocija. Iako je prirodna emocija, može biti i simptom mnogih fizičkih i psihičkih bolesti.

Prvo, važno je razumeti razliku između obeshrabrenja i depresije. Svi se povremeno osećamo obeshrabreno. Obeshrabrenje je privremeni pad raspoloženja koji se često vraća u normalu kroz pozitivno razmišljanje i molitvu. Obično ima poznat uzrok i kratkog je trajanja. Depresija, s druge strane, karakteriše se osećajem potištenosti i odbačenosti, često praćenim smanjenom fizičkom aktivnošću. Javljaju se osećaji bezrazložne zabrinutosti i beznađa.

Pogledajmo neke od uobičajenih vrsta depresije:

Potištenost

Najpoznatija vrsta depresije je potištenost. Osoba u ovom stanju lako zaplače, tužna je, obeshrabrena, nesposobna da se suoči sa teškoćama i oseća se beznadežno. Ovakva raspoloženja mogu biti izazvana preteranim umorom, uzbuđenjem ili stresom, a ponekad nemaju vidljivog uzroka. Ove depresije su kratkotrajne i ograničene. Retko je potrebno lečenje, jer se ljudi obično oporave nakon nekoliko dana.

Reaktivna depresija

Ova depresija je tipična posledica intenzivnih životnih kriza kao što su gubitak voljene osobe ili posla, razvod braka, razdoblje odvajanja dece od roditeljskog doma ili teška telesna bolest. U takvim slučajevima ljudi često nisu u stanju izaći na kraj sa životom i odgovornostima. Potrebno im je vreme povlačenja i osame kako bi mogli ozdraviti. Potpora će obično pomoći u takvim slučajevima, iako može biti potrebno i agresivnije lečenje, posebno kod teških ili dugotrajnijih depresija.

Biološka depresija

Ova se depresija javlja i nestaje obično bez vidljivog razloga. Često je nasleđena i u porodici prelazi sa roditelja na dete. Takva vrsta depresije obično dobro reaguje na lečenje, iako može, uprkos tome, potrajati i više meseci.

Somatska depresija

Ova se depresija javlja i nestaje obično bez vidljivog razloga. Često je nasleđena i u porodici prelazi sa roditelja na dete. Takva vrsta depresije obično dobro reaguje na lečenje, iako može, uprkos tome, potrajati i više meseci. To su mnogo ozbiljnije depresije koje ometaju mnoge telesne funkcije. Simptomi se pojavljuju u gotovo svim telesnim sistemima, ali je ipak najčešći poremećaj rada sistema za varenje i ciklusa spavanja.

Ti bolesnici će ponekad tvrditi da nisu depresivni, ali se kod njih mogu dijagnostikovati poremećaji različitih telesnih funkcija koji ukazuju na pravo depresivno stanje. Psihijatri takvo stanje nazivaju somatskom depresijom jer se ona očitava u promenjenim telesnim funkcijama koje su depresivne, čak i ako um toga nije svestan.

Psihotična depresija

Ovo je depresija u kojoj bolesnik gubi vezu sa stvarnošću. Njemu je potrebna stručna nega.

Kako se može pomoći depresivnim osobama?

Svrhoviti zadaci – Svima nama je potrebna neka vrsta produktivnog rada, bilo da upravljamo preduzećem, peremo automobil ili kuvamo. Osobi u depresiji posebno je potreban osećaj svrhovitosti postojanja i delovanja, dostignuća i zadovoljstva zbog vlastite korisnosti. Ovakva iskustva su podsticajna u lakšim oblicima depresije, posebno ako osoba dobija priznanje i ohrabrenje.

Smisao–  Bili depresivni ili ne, svi želimo znati smisao onoga što radimo kao i zadatak koji treba da obavimo da bismo ostali duševno zdravi. Ako nemamo ničega zbog čega bismo ujutro ustali iz kreveta, nikakvog posla ili aktivnosti za taj dan, čak ukoliko smo i najstabilniji, a takva situacija duže potraje, možemo pasti u depresiju.

Jednostavna ishrana – Redovno uzimanje jednostavnog obroka sveže, prirodne hrane povećava energiju i smanjuje telesni stres na organske funkcije. Depresivne osobe trebaju posebno izbegavati koncentrirane slatkiše i teške, bogate obroke. Konzumiranje samo svežeg voća dan-dva može učiniti čuda i za bistrenje uma i za uklanjanje umora.

Dovoljno odmora – U današnjem grozničavom svetu posebno su važni trenuci tišine i mira. Hronično nespavanje može podstaknuti ili pojačati depresiju. Velikoj većini ljudi potrebno je sedam do osam sati noćnog sna. Nekolicini izuzetnih pojedinaca biće dovoljno i manje, ali i oni moraju paziti na znakove hroničnog umora.

Svakodnevno vežbanje – Jedno od najuzbudljivijih otkrića u proteklih nekoliko godina odnosi se na pozitivan uticaj vežbanja na emocionalno zdravlje čoveka. Redovno aktivno vežbanje podiže raspoloženje, poboljšava san, oslobađa od stresa, unapređuje zdravlje, pomaže u prevenciji bolesti i povećava opšti osećaj zadovoljstva.

Radosna je vest za depresivne osobe da se poboljšanje raspoloženja i optimizam podstiče oslobađanjem endorfina u mozgu. Ove hormone prijatnih osećaja aktivira vežbanje. Žustro jednosatno svakodnevno hodanje učiniće za mnoge depresivne osobe puno više od mnogih lekova.

Podstaknite depresivnu osobu da načini mali popis ciljeva koje treba ostvariti

Neka na papir zapiše pozitivne i zanimljive aktivnosti koje će pokušati ostvarivati jednu po jednu. Precrtavanjem obavljenih zadataka uveliko će ojačati njeno   samopouzdanje. U korenu svih delotvornih načina lečenja leži razumevanje ličnih stajališta, verovanja i vrednosti. Osoba mora razumeti da to što se oseća beskorisnom ili bezvrednom ne znači da je stvarno takva. Osećaji su privremeni i promenljivi kao vreme.

Da bi čovek osećao vrednost postojanja, njegov život mora imati određeni smisao i cilj.

U protivnom se u osobu može uvući osećaj praznine koji sve više raste i izaziva pravo stanje očaja.Zbog toga se unapred moramo pobrinuti da pronađemo razloge za život i pravila po kojima ćemo živeti. Ova potraga nas može dovesti do postupne svesti o postojanju Boga koji se brine o nama. Kada čovek počne duhovno da raste, on će pronaći odgovor na zabrinutost, strah, osećaj krivice i ogorčenost. Takvo duhovno stanje može obnoviti energiju i stvoriti novu želju za životom.

Mi smo društvena stvorenja i većina nas je srećna u zajedništvu i osećaju pripadnosti koji potiče od naših odnosa sa drugima. Kad se osećamo izolovanim ili smo u sukobu sa drugima, mnogo je verovatnije da ćemo pasti u depresiju.

Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da povećate svoje samopoštovanje i savladate potištenost

• Govorite lepo o sebi i drugima.
• Igrajte se sa kućnim ljubimcem i sa decom.
• Priuštite sebi dugu toplu kupku u kadi.
• Kupite nekome poklon kojim ćete ga iznenaditi.
• Raščistite nesporazume i ne dopustite da se oni ugnezde u vama svojim razornim delovanjem.
• Prisetite se lepih trenutaka koje ste proživeli i nastojte da ih zapamtite.
• Pomozite nekome.
• Negujte svoj duhovni život.

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.