Neinformisani roditelji – Kako neznanje o hrani može naštetiti deci

Postalo je zabrinjavajuće koliko se današnja deca nezdravo hrane. Većina odraslih takođe ne pridaje dovoljno pažnje ishrani, ali za decu je to još veća tragedija jer zavise od odluka roditelja.

Roditelji mogu i moraju da ne dozvole detetu da jede nezdravo! Medjutim, kako da im to ne dozvole, ako misle da se njihovo dete sasvim zdravo hrani (ili možda čak i ne razmišljaju o tome)? Jednom se povela priča o ishrani dece, i u jednom trenutku sam rekao: “Pa ne može dete da jede picu svaki dan i peciva iz pekare. Em je nezdravo, em nema skoro ništa hranljivo.”

Dobio sam odgovor: “A šta treba da jede, brokoli?” (i onda neki onako glup smeh tj. podsmeh, ha ha). Ne, naravno da ne mora isključivo brokoli, ali peciva svakako nisu dobar izbor, a vlakna su neophodna!

Ko su rugači?

Zaprepašćujuće je koliko su ljudi neinformisani, ali kada treba da se rugaju i podsmevaju, tu su prvi. U daljem tekstu, zvaćemo ih “rugači”. Ima dece koja bukvalno jedu peciva i testa tri puta dnevno. Za doručak, u pekari kupe neko pecivo pre škole (to je postalo standardno). Za ručak, ovi “rugači” odvedu dete u McDonald’s, jer dete to voli, a vole i oni. Svima lepo.

Za večeru, palačinka sa gomilom preliva ili nešto slično. Deca su prezadovoljna, a zadovoljni su i roditelji. Nema vike, galame, “divota”. Ostali su verovatno budale što decu od malih nogu teraju i uče da jedu razno voće, povrće, itd.

Sasvim je logično je da će klinac od 7 godina, kada mu prvi put daš grašak, boraniju, nedaj bože kelj ili karfiol, da misli da hoćeš da ga “otruješ”. Ali kada se krene sa raznolikim povrćem dok je još beba, bez problema se navikne i zavoli. Naravno, nije glavni problem to što dete ne voli neko povrće, pa ga retko jede ili ga ne jede uopšte. Problem je što ne unose generalno nikakvo voće ni povrće ili unose ekstremno retko i malo.

Kada tim “rugačima” kažeš da je takav način ishrane loš, uglavnom je odgovor: “Znam ja valjda šta je dobro za moje dete.” Ili bude odgovor tipa: “A šta da mu radim kad to voli da jede, neće ništa drugo.” Pa onda da umiri svoju savest kaže: “Ni ja nisam voleo povrće kada sam bio mali.” Potpuna nezainteresovanost za bilo šta, pa čak i za rođenu decu, ali se ipak rugaju i podsmevaju onima koji vode računa čime će hraniti svoju decu.

To je skupo

Ima i ona vrsta “rugača” koji će reći da nemaju para za zdravu hranu jer je to skupo. Al to onako ironično kažu “zdrava hrana” jer zapravo misle da je to prevara. Kao, zrnevlje, semenke, ma daj. A istina ima i skupljih varijanti. Međutim, to je opet do neinformisanosti, a ni ruganje ne zaostaje. Jedna jabuka ili banana je sigurno jeftinija od parčeta pice ili ostalog peciva. Na to se doda par badema ili oraha i eto ti odličan obrok za neku užinu ili čak glavni obrok (stavi se malo nekih žitarica…).

Kada se ovoj sorti “rugača” ipak objasni da nije skupo i da ne mora kupovati “semenke sa Madagaskara”, odgovor je: “Ha ha, da da, a jabuke su kao zdrave, prskane ko zna sa čim, samo ti to jedi.” Dakle, jabuka nije  zdrava a kroasan pun šećera, aditiva i nula posto hranljivih sastojaka je „pravi izbor“.

Loše navike dovode do bolesti

Za kraj sam ostavio meni omiljenu grupu “rugača”, a to su oni što kažu: “I mi smo svašta jeli kad smo bili mali i šta nam fali?” Problem kod njih je što ne shvataju da će dete sa takvom nezdravom ishranom usvojiti nezdrave navike koje će nositi celog života i još više ih proširivati.

Nezdrave navike ipak u jednom trenutku života dođu na naplatu. Nažalost, danas pošto deca jedu razno smeće, posledice toga se vide mnogo ranije. Pa tako danas imamo decu od 10 godina koja već imaju problem sa holesterolom, visokim krvnim pritiskom itd.

Ne može neko ko ima visok pritisak i ima 40 godina, ili povišen holesterol, da govori: “I ja sam jeo svašta kada sam bio mali i ništa mi ne fali.” A problem sa svojim zdravstvenim stanjem pripisuju “stresu i genetici”. Pa neće biti da je tako.

Iako je stres okidač za razne bolesti, nije baš tako banalno. Postoje izveštaji o zdravstvenim stanjima logoraša posle Drugog svetskog rata. Bili su neuhranjeni, uplašeni, istraumirani, mučeni. Ali niko od njih nije imao visok pritisak, dijabetes ili bilo kakav kardiovaskularni problem. Stres može biti okidač i treba ga izbegavati, ali ne treba kriviti stres zato što imamo nezdrave navike.

Neinformisanost ubija

Postoje oni koji su neinformisani, ali će rado čuti novu informaciju, proveriti, interesovati se i prihvatiti kada shvate da su nešto pogrešno radili. Međutim, ako su pored svoje neinformisanosti i “rugači”, onda je stvar mnogo gora, takoreći tragična. Takvi ljudi su skloni da opravdavaju sve što je loše, za sve imaju izgovor i opravdanje, ali oni nikad nisu krivi.

Nemoj biti osoba koja se podsmeva ili ruga drugima. Umesto toga, otvori se za nove informacije i razmisli o tome da li su tvoje navike možda pogrešne. Svi imamo priliku da učimo i menjamo se, pa tako i ti. Činjenica da odrasli često jedu nezdravo jer su navikli i ne interesuje ih da bilo šta menjaju, može se razumeti.

Međutim, kada se isto odnosi na decu, to postaje zaista zastrašujuće. Navikavanje deteta na raznovrsno voće i povrće od malih nogu je ključno za njihovo buduće zdravlje i zdravlje uopste. Kada odrastu, te zdrave navike će im biti od velike koristi.

Svetozar Šević

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.