Stres – pobedite ga na prirodan način

Stres je sigurno povezan sa mnogim zdravstvenim problemima – srčanim napadom, moždanim udarom, visokim krvnim pritisakom, čirom, kolitisom, astmom, artritisom, pa i rakom. Ali i nedovoljna izloženost stresu takođe može izazvati probleme – umor, dosadu, nemir, nisku produktivnost i depresiju. Važno je pronaći zlatnu sredinu između ovih dveju krajnosti.

U našem društvu koje je izloženo pritisku vremena, malo ljudi uspeva barem nakratko izbeći osećaj opterećenja zbog stresa. Iscrpljen, preopterećen, malaksao, slomljen. Ovo su samo neke od reči koje koristimo da bismo opisali delovanje stresa

Šta je stres

Stres se javlja u svakoj situaciji koja zahteva neku promenu. Većina ljudi definiše stres kao probleme sa kojima se suočavaju i brige sa kojima moraju izaći na kraj. Određena količina stresa, koja se naziva “eustres”, može poboljšati našu pribranost i koncentraciju, povećati budnost i spremnost, i doprineti boljim rezultatima. Na primer, određena doza straha i napetosti može motivisati u poslu. Nakon takvih uspeha javlja se osećaj izuzetnog zadovoljstva.

Neki stresovi mogu biti drugačije prirode, ali ipak podstiču snažne osećaje zadovoljstva. Na primer prijatno provedeno veče, priznanje kolega na poslu, dobra ocena deteta u školi. Postoje i stresne situacije koje su jako zamorne iako same po sebi nisu loše kao, na primer, venčanje ili okupljanje velike porodice.

Tu su i stresovi proizašli iz negativnih stanja koja iscrpljuju i izazivaju potištenost: gubitak posla, pravni problemi, buntovna deca, razvod, smrt voljene osobe. Kaže se da je zdravlje sposobnost prilagođenja na životne stresove. Ako je to zaista tako, zdravi ljudi moraju znati da pronađu svoj tempo kojim će stres održati u pozitivnoj ravnoteži.

Da li se problemi uzrokovani stresom pogorsavaju?

Tempo savremenog načina života nametnuo nam je neku vrstu vremenske groznice. Stalno moramo negde ići, upravo sada nešto pogledati ili kupiti, ovog trenutka uživati. Uostalom, reklame nas uče da u životu imamo samo jednu priliku koju trebamo iskoristiti dok ne prođe. Ali nakon nekoliko godina grabljenja, sticanja, hodanja, gledanja i kupovanja, mi počinjemo da se osećamo izubijani i razočarani.

Plaćamo neizbežni danak za takav način života: premorenost, dugovi, loše zdravlje, depresija i gubitak interesa. To je okrutan začarani krug u koji su uhvaćeni mnogi dobronamerni muškarci i žene.

Sta možemo učiniti?

Pre svega moramo razumeti da postoji značajna razlika između uzroka stresa i samog stresa. Uzroci stresa su spoljne okolnosti i situacije sa kojima moramo izaći na kraj. Stres je reakcija našeg organizma na te uzroke. Naučnici su sve uvereniji da ozbiljnost stresa u našem životu ne izazivaju toliko spoljne okolnosti sa kojima se moramo suočiti, koliko naše unutrašnje stanje i spremnost koja će odrediti kako da na njih reagujemo.

Zamislite, na primer, veoma zadrtog čoveka koji ide na posao po kiši koja pljušti i sve vreme psuje. Šta se u njemu događa? A sad zamislite troje oduševljene dece koja se igraju po istoj toj kiši. Šta se događa u toj deci? Ko je izložen većem stresu?

Razlika nije u spoljnim okolnostima, već u stavu prema njima. Da biste izašli na kraj sa negativnim stresom u svom životu, prvi korak je da prepoznate i odredite koji su značajni uzročnici stresa sa kojima imate posla. Pritom je od najveće važnosti svest da uzročnik stresa i reakcija na stres nisu jedna te ista stvar. Odvojte odmah vreme i nabrojte deset glavnih uzročnika stresa u vašem životu. Njihovo prepoznavanje je prvi korak u sagledavanju mogućnosti rešavanja njihovog uticaja na vaš život.

Kako se postaviti prema uzročnicima stresa?

– Zdravo prilagođenje znači da ste prepoznali uzročnike stresa i da preduzimate pozitivne korake u savladavanju njihovog uticaja. Zanemarivanje ili negiranje takvog problema nezdrava je reakcija, odnosno beg od suočavanja sa njim.

– Pravilno planiranje i organizovanje. Ta su dva koraka jako važna jer vam unapred omogućavaju da budete svesni svega što ćete morati preduzeti u borbi protiv uticaja uzročnika stresa.

– Pozitivni mentalni stav. Ne budite zabrinuti zbog onoga što donosibudućnost; usredsredite se svaki dan samo na probleme koje donosi taj jedan jedini dan. Prevelika zabrinutost može vas onesposobiti, a ako problem shvatite kao izazov, može vas motivisati.

– Zdrav način života. Ukoliko imate zdravo telo, stres će vam jako teško ozbiljno naškoditi. Jačajte svoje telesno zdravlje na sledeće načine.

– Redovno vežbajte najmanje 30 minuta dnevno. Vežbanje proizvodi endorfine, hormone koji izazivaju prijatne osećaje i štite telo od stresa. Sunčevo svetlo i svež vazduh takoće podstiču njihovu proizvodnju, pa je vežbanje u prirodi od dvostruke koristi.

Ishrana

– Hranite se jednostavnom vegetarijanskom ishranom. Telo lako izlazi na kraj sa takvom hranom. Posledica je povećana energija, delotvornost i izdržljivost.

– Živite bez cigareta, alkohola, kofeina ili drugih {tetnih droga. Uživanje ovih stvari uzrokuje štetne posledice u vašem organizmu, koje će kad-tad izađi na svetlo i od kojih na kraju nećete moći pobeći. Moraćete isplatiti svoj dug!

– Dovoljno se odmarajte. U ovo ubrajamo dobar noćni san i redovno vreme za opuštanje i rekreaciju.

– Obilno koristite vodu iznutra i spolja. Pijte dovoljno vode da vam mokraća bude svetla (šest do osam čaša dnevno). Tuširanje svakog jutra korisno je za dobar pčetak dana.

– Imajte pouzdane životne oslonce. Duhovnost i vera, dom u kojem vlada ljubav, posao na kojem se osećate vrednim, prijatelji na koje se možete osloniti i osećaj smisla i svrhovitosti života. Ovo su neopipljivi  ali važni faktori koji deluju poput vakcine protiv stresa.

– Razmišljajte o uzvišenim temama. Sami odlučujemo šta ćemo gledati i slušati na televiziji, radiju ili u bioskopu, i koje ćemo časopise i novine čitati. Reklamne agencije su vrlo uspešne jer koriste ove medije da bi usmerile našu pažnju na ono što nemamo, čime podstiču naš osećaj nezadovoljstva. Imajte na umu: “čovek koji je zadovoljan onim što ima, bogatiji je od onoga koji ima mnogo i želi još više.”

– Verovanje u Boga veoma pomaže u odbranu protiv stresa i  zabrinutosti.

Kao što vidite, mnoge stvari u životu možemo sami izabrati. Nemojte oklevati! Odlučite da uživate u životu kakav jeste. Radujte se sunčevom sjaju i kiši. Udišite miris cveća, uzvratite osmehe, igrajte se sa decom. Takav pristup životu malo košta, a čuva nas od lošeg raspoloženja. On ne nagomilava dugove. Umesto toga nudi obilne kamate.

Zdrave navike

Mnogo toga možete učiniti da i vi ne postanete žrtva stresa. Redovno vežbanje, zdrava ishrana i pouzdani životni oslonci imaju značajnu ulogu u borbi protiv posledica fizičkog i emocionalnog pritiska.

Preveliki stres vrlo je stvaran problem u našem društvu. Naučiti kako izaći na kraj sa njim postao je vrlo važan zdravstveni problem nakon što su istraživanja pokazala koliko je on presudan za razvoj mnogih telesnih bolesti. U većini slučajeva beg nije adekvatan odgovor. Mi moramo usvojiti pozitivnije metode suočavanja sa stresom.

Kako rešiti problem preopterećenosti?

Ponekad se događa da smo izloženi emocionalnom stresu, a ne shvatamo zašto je to tako. Kad se to dogodi, korisno je načiniti popis onoga što vam smeta. Zapisivanje izvora stresa omogućiće vam da se usredsredite na njih i preduzmete odgovarajuće mere.

Umesto prejedanja, opijanja ili bega u neku aktivnost kojom zapravo samo gubite vreme, možete ustanoviti izvor problema i poraditi na njegovom rešenju.

Kratkotrajan stres je podsticajan, ali dugotrajan može izazvati bolest. Istraživanja pokazuju kako hronični stres uništava telo i otvara put  za razvoj mnogih bolesti.

Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.