Ne preskačite doručak!
Mnogi ljudi koji čitaju istraživanje okruga Alameda su iznenađeni da je “doručkovanje” uključeno u listu od sedam najznačajnijih faktora dugovečnosti.
Doručkovanje samo po sebi povećava dužinu života. U nekim od prvobitnih podataka utvrđeno je da su osobe koje su doručkovale i nisu jele između obroka imale manje od polovine rizika od smrti u odnosu na osobe koje su preskakale doručak i užinale. Skorija analiza podataka istraživanja okruga Alameda koncentrisala se naročito na osobe od 60 do 94 godina starosti. Oni koji nisu redovno doručkovali imali su 50% veći rizik od smrti u poređenju sa onima koji su redovno doručkovali.
Zanimljivo je da je u ovoj grupi starijih Amerikanaca dug život podjednako zavisio od redovnog doručkovanja kao i od uzdržavanja od pušenja i redovnog fizičkog vežbanja. Uprkos ovim činjenicama (i onome što su im majke verovatno govorile), većina ljudi navodi mnogo razloga za preskakanje doručka. Najčešći razlog je nedostatak gladi ujutru, što je često rezultat obilnog večernjeg obroka.
Blaži večernji obrok može rešiti ovaj problem. Još bolje, ako želite da rešite problem, pokušajte da ne večerate nedelju dana. Krajem nedelje verovatno ćete biti željni dobrog doručka. Takođe možete otkriti da bolje spavate, iako ćete možda nekoliko noći otići u krevet gladni dok se vaše telo ne prilagodi. Uz malo planiranja, doručak je obično lakše pripremiti od ručka ili večere. Budite kreativni sa upotrebom žitarica i konzumirajte nekoliko porcija svežeg voća.
Doručkovanje pomaže u sprečavanju dobijanja na težini
Još jedan razlog koji se navodi za preskakanje doručka je sprečavanje povećanja težine. Neke osobe razmišljaju da će im, pošto nisu gladne ujutru, preskakanje doručka pomoći da uzimaju manje kalorija tokom dana i tako će doprineti smanjenju težine. To je zabluda. Istina je da doručkovanje treba da bude deo bilo kog programa smanjenja težine.
Pre više godina dr Čarls Kap (Charles Cupp) je predložio da je povećanje težine rezultat neodgovarajućeg vremenskog usklađivanja uzimanja hrane u vezi sa vremenom spavanja noću. Tokom medicinske prakse koja je trajala neverovatnih sedam decenija, Kap je uputio stotine pacijenata u svoj novi pristup kontrole težine.
Promena načina ishrane
Pacijenti sa viškom kilograma upućeni su da izmene svoje obrasce obroka sa obilnih obroka i užina noću, na obilan jutarnji obrok, umereni ručak i laganu večeru. Trebalo je da jedu svoj poslednji obrok u idealnom slučaju u podne, ali nikako posle 3:00 popodne, i rečeno im je da ne idu na spavanje bar osam i po časova posle poslednjeg uzimanja hrane. Značajno je da im nije traženo da menjaju svoj izbor hrane niti količinu kalorija koju jedu.
Zainteresovani istraživači u odseku za ishranu pri Fakultetu zdravstvene zaštite Univerziteta u Tulanu istražili su beleške o 955 Kapovih pacijenata sa viškom kilograma. Rezultati njihovog istraživanja su sledeći:
– Osobe koje su konzumirale samo doručak gubile su u proseku oko 4,5 kg mesečno.
– Oni koji su jeli doručak, ručak i užine gubili su u proseku između 2,3 i 2,7 kg mesečno.
– Kod osoba koje su smanjile težinu za 9 do 13,5 kg, zabeležen je porast nivoa hemoglobina.
– Nivo šećera u krvi dijabetičara, koji su izgubili 13,5 kg ili više, normalizovao se.
– Hipotiroidni pacijenti su pokazali smanjenje potreba za dnevnim održavanjem funkcije tiroide.
Dodatne koristi od doručkovanja
Ovi dokazi i brojna druga istraživanja ukazuju da bi redovno doručkovanje trebalo da bude deo bilo kog ozbiljnog programa za smanjenje težine.
Uočite da su se neke dodatne koristi pojavile od doručkovanja: poboljšan nivo hemoglobina u krvi, umanjena količina šećera u krvi i poboljšana funkcija tiroidne žlezde. Tipovi hrane koji se obično uzimaju za doručak takođe mogu da doprinesu značaju jutarnjeg obroka za kontrolu težine.
U američkoj kulturi večernji obrok tradicionalno sadrži deo bogat mastima zasnovanim na životinjskim proizvodima, a doručak je obično usredsređen na voće i žitarice, uz sa njima povezane složene ugljene hidrate. To postaje značajno kada uvidimo da je dobitak na težini često povezan sa uzimanjem previše kalorija iz masti umesto iz složenih ugljenih hidrata. U laboratoriji, životinje na ishrani bogatoj mastima imale su veću težinu od onih koje su bile na režimu sa malo masti, čak i kada su obe grupe jele isti broj kalorija svakog dana.
Doručak i srčani napadi
Pokazalo se da doručak pruža još jednu korist. Odrasle osobe mogu da smanje rizik od infarkta redovnim doručkovanjem. Krvne pločice, telesne ćelije za zgrušavanje krvi, postaju “lepljivije” ujutru pre doručka. To povećava težnju ka formiranju krvnog ugruška tokom jutarnjih časova. Ako se takav ugrušak javi u srčanim krvnim sudovima, rezultat je infarkt. Kao što je očekivano na osnovu ove fiziologije, većina srčanih udara se odigrava između sedam časova pre podne i dvanaest časova.
Doručkovanje može da pomogne da krvne pločice postanu manje lepljivije i da se na taj način umanji rizik od jutarnjih srčanih udara.
Doručak pomaže našim mentalnim sposobnostima
Postoje dodatne koristi od dobrog doručka pored dugovečnosti. Avgusta 1995. godine, odsek pedijatrije na Univerzitetu u Kaliforniji u Dejvisu održao je skup većeg broja psihologa, neurologa, nutricionista i fiziologa radi razmatranja naučnih istraživanja o doručku. Istraživači su zaključili da je “doručkovanje važno za učenje, memoriju i fizičku dobrobit i dece i odraslih”.
Dobre navike pri doručku su suštinske za maksimalnu efikasnost, i mentalnu i fizičku, naročito tokom kasnijih jutarnjih časova. Osobe koje doručkuju ispoljavaju bolja raspoloženja i poboljšane naučne sposobnosti.
Koristi koje imaju osobe koje doručkuju
– Efikasnije rešavanje problema
– Poboljšana memorija
– Poboljšana tečnost govora
– Poboljšan opseg pažnje
– Bolje raspoloženje
– Bolji rezultati učenje
Napomena: Informacije sadržane na ovom sajtu služe isključivo u edukativne svrhe. Nisu namenjene za dijagnostikovanje, lečenje ili prevenciju bilo koje bolesti. Pre nego što primenite bilo koji savet ili informaciju sa ovog sajta, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili drugim kvalifikovanim zdravstvenim radnikom.